Baikalina je slabo rastvorljiva flavonoida čiji je ograničen vodeni rastvor ograničava njenu oralnu biološku dostupnost i farmaceutsku učinkovitost. Ova studija je imala cilj poboljšati rastvorljivost i razlaganje baikalina kroz razvoj binarnih (BA–β-ciklodekstrin) i ternarnih (BA–β-ciklodekstrin–hitalozan) uključnih sustava. Tvrda stanja karakterizacija su izvršene pomoću DSC, FTIR i XRD analize, dok je termodinamička evaluacija provedena kroz Higuchi–Connors fazno-rastvorljivost analizu. Molekularno dokovanje i MM-GBSA računanja su korištena za podršku mehanizmu međusobnog uključivanja. Ravnovesne rastvorljivosti studije su otkrile da čista baikalina izložila je intrinsic rastvorljivost od 7,50 µg/mL, dok je optimalizirani 1:2 BA:β-CD binarni kompleks postigao 65,99 µg/mL, što odgovara približno 8,8 puta poboljšanju. Fazno-rastvorljivost dijagram prikazao je AL-tip profil s izračunatim aparentnim stabilnost konstantom (K_s) od 5,3 × 10^2 M−1, što potvrđuje pretežno 1:1 uključivanje kompleksa. Razlaganje studije je dalje pokazalo značajno poboljšano kumulativno izbacivanje za binarne sustave i održavanje izbacivanja za ternarne komplekse.